Историјат наше установе
Почетак рада забавишта у нашој општини везује се за 9.јун 1890. године. Школски одбор је тада први пут разматрао потребу о оснивању вртића. Законом из 1891. године, у члану 15,стоји да је обавезујуће отварати вртиће. Групу треба да чине деца узраста од 3 до 6 година. Основни задатак вртића је нега, брига и заштита деце у одсуству родитеља. Развијање интелектуалних способности деце био је секундарни задатак.
Вртић у Фекетићу отворио је своја врата 1895. године. Прва васпитачица била је Ирен Барина. Деца су редовно и свакодневно похађала вртић. „Мали вртић“ је у зимском периоду могао да прими између 80 и 100 деце, а лети између 150 и 200 деце. Број деце предшколског узраста је порастао, а између 1901. и 1902. године било је потребно да се зграда прошири шатором. Било је познато као „Забавиште под шатором“. Касније, 1907. године почела је обнова и реновирање зграде. У периоду од 1930. опрема вртића састојала се само од дугачких дрвених клупа са малим наслоном, које су биле постављене у круг. Између 1941. и 1945. године зграда је имала и дом за дневни боравак. Након ослобођења, поред мађарских група покренуто је одељење и на српском језику. Од тада се непрекидно ради са децом двојезично и у континуитету обнавља зграда.
Дечји вртић у Малом Иђошу почео је са радом 1896. године с циљем да деца науче да размишљају. Прва васпитачица била је Ема Грајнер. У њену групу је ишло и од 50 до 100 деце. Документи из прошлости везани за вртић су веома оскудни, али према извештају краљевског супервизора из 1908. године, васпитно-образовни рад и опрема зграде су потпуно прикладни за рад са децом. Од 1948. године број деце порастао на 120. Овај број се стално повећавао. Године 1977. отворена је нова зграда, под називом „Спомен вртић-25.мај“, која је деловала у оквиру школе. Ова зграда је данас дом за наше предшколце. „Газдинско забавиште“ је почело са радом 1945. године, под вођством васпитачице Јолан Месарош. Овај вртић се налази на крају села и у њему се како тада, тако и данас негује породична атмосфера.
Први вртић у Ловћенцу је отворен 1898. године. Место се тада звало Секић и било је насељено Немцима. Према подацима које поседујемо прва васпитачица била је Вилма Валта, рођена Јоекел. Била је ћерка учитеља Хенрика Јоекела, и била је родом из Ловћенца. Радила је од 1. априла 1908. до првог прогањања, укупно 36 година. Забавишта је било у центру села и састојало се од једне велике и једне мале сале за играње. Згради је припадала велика башта и још једна велика сала, учионица некадашње такозване „Мађарске школе“ која је постојала од Првог светског рата. Након Другог светског рата село насељавају црногорски колонисти. Прво су основали школу, а шездесетих година оформљене су три предшколске групе. Васпитачице су биле Марија Боначић, Винка Павличић и Мирјана Трифуновић. Васпитно- образовни рад одвијао се на две локације, и то у „Старој згради“ у близини данашњег стадиона и у Пионирском дому згради поред данашње школе. Обновљена зграда старе школе претворена је у вртић 1990. године.
Од школске 1993/1994. године, вртићи у нашој општини функционишу на основу Уредбе Министарства, у оквиру независне институције. Од тада званични назив је Предшколска Установа „Петар Пан“ Мали Иђош. Те школске године оформљене су и групе за целодневни боравак.
Од 2000. године објекти П.У.“Петар Пан“ доживели су значајне спољашње и унутрашње промене. Захваљујући професионалној, адекватној и практичној опремљености, наша установа заузима достојно место међу осталим предшколским установама у земљи.
Наше забавиште данас
У четири вртића који припадају Предшколској установи „Петар Пан“ Мали Иђош, уписано је укупно 340 деце подељених у 16 група, са којима ради 19 васпитачица. У оквиру предшколске установе доступне су услуге јаслица, полудневног и целодневног боравка. Васпитно-образовни рад се одвија на мађарском језику (8група), српском језику (7 група), док је једна група мешовита. У оквиру сваке групе два пута недељно организована је настава енглеског језика. Организовани су разни садржаји који негују и афирмишу традицију и начине здравог живота. Установа ради по прописаном школском календару, који уважава државне и верске празнике. Током зимског и летњег распуста организовано је дежурство у складу са потребама родитеља и деце.
